Kalibri za lov na velike udaljenosti

U Evropi se u zadnje vrijeme pojavljuje sve veći broj lovaca, koji otvoreno flertuju sa lovom na većim udaljenostima. Ne tako davno , takav lov smo mogli pratiti prvenstveno preko interneta (različiti forumi, videosnimci na youtube kanalima itd), uglavnom su svi autori, koji su se bavili tom temom, živjeli preko bare. Danas se taj trend mijenja i slično, kao i u ostalim aktivnostima,  i trend lova na većim udaljenostima dolazi nam iz Sjedinjenih Američkih Država. To se prije svega može primjetiti u ponudi oružja i streljačke optike na tržištu, odnedavno možemo pratiti i evropske lovce koji nadugo i naširoko raspravljaju o ovoj temi, prvenstveno na internetu. Ljubitelje streljaštva na većim udaljenostima imamo odavno, odnedavno se ta strast počela povezivati i sa lovom.

Na području Evrope, u smislu popularizacije lova na većim udaljenostima, led je probio Thomas Haugland i spomenutu temu je doveo na visok nivo. Sve novosti i aktuelne događaje je, vezane za njega, možete pratiti na www.thlr.no, youtube kanalu i blogovima na internetu. Kao što je Thomas Haugland približio lov na većim udaljenostima Evropljanima, tako Tomaž Ražman, spomenutu tematiku razvija na području Slovenije, u svojim prilozima na engleskom jeziku flertuje sa čitaocima iz cijele Evrope (www.eu-lrh.com).

Velika udaljenost je naravno potpuno relativan pojam. Za prosječnog lovca  (pretpostavljam) velike streljačke udaljenosti počinju na otprilike 200 metara, iako je to uobičajena streljačka udaljenost za svakoga ko lovi u planinama i u praksi svoj pogodak produži i do 300 i više metara. Ako o toj temi čitamo na američkim forumima, vidjećemo da o većim udaljenostima počnu govoriti najčešće kod oko 600 jardi ( što je u mjernim jedinicama malo manje od 550 metara). Uzmimo u obzir, da većinom govore o većim udaljenostima za strijeljanje (»long range shooting«), kod lova (»long range hunting«) su udaljenosti uglavnom manje. O lovu na većim udaljenostima najčešće govorimo u rasponu između 300 i 600 metara, takve udaljenosti zahtijevaju i drugačiju opremu, od one koju zahtjeva streljaštvo na većim udaljenostima. Za lov na većim udaljenostima se najčešće koristi oružje i optika, koja uglavnom nije prvi izbor kod streljaštva na većim udaljenostima, najveća razlika je u kalibrima i još veća u izboru metaka. Vjerujem, da većina svakodnevnih lovačkih pušaka i streljačke optike u rukama lovaca omogućava precizne i pouzdane pogotke sve tamo do 300 metara, za veće udaljenosti je uglavnom potrebno korigovati i našu opremu. Još posebno kod lova, jer je precizan i pouzdan pogodak od ključnog značaja, da divljači ne bismo nanijeli nepotrebne bolove i trpljenje. Mnogo jednostavnije je naime pogriješiti ali sa pogotkom prestrašiti metu, nego živo biće. Usljed sve veće popularnosti lova na većim udaljenostima i posljedično sve većeg broja kupaca lovačke opreme namijenjene lovu na većim udaljenostima, proizvođači oružja i streljačke opreme pažljivo prate taj trend. Rezultati govore i da se kod takvog lova polako napušta vojna oprema, jer proizvođači lovačke opreme nude sve više lovačke opreme sa sličnim karakteristikama i sposobnostima i na taj način prate trendove. Najbolji primjer je prodaja streljačke optike: lovci napuštaju vojne i taktičke optičke ciljnike, jer je na tržištu bolji izbor lovačke streljačke optike, koja zadovoljava sve uslove lova na većim udaljenostima.

Ako smo izabrali pušku i optički ciljnik te smo sa oba komada opreme uvjereni da omogućavaju precizne lovačke pogotke na većim udaljenostima, ostaje nam još da izaberemo laserski daljinometar, koji je neophodan za takav lov. Predlažem daljinometar, koji ima ugrađen i inklinometar (mjerač nagiba), jer će nam u realnom vremenu pored stvarne udaljenosti pokazivati još i horizontalnu dužinu do cilja, što je veoma korisno kod lova u planinama. Naravno ne smijemo zaboraviti na spektiv, jer ćemo bez njega izuzetno teško ocijeniti divljač. Mislim da je u kakvom rancu za naslon puške takođe i dovoljno opreme za lov do 300 metara. Ukoliko planiramo loviti na većim udaljenostima, preporučljivo je koristiti i mjerač vjetra kao i aplikaciju ili tabelu za računanje pada metka kod određenih udaljenosti (nešto od te opreme je nepotrebno, u primjeru kada smo prethodno izabrali dovoljno sofisticiran optički ciljnik, kao što je na primjer Swarovski dS), streljačke nožice (bipod), eventualno barometar ili još nešto. Spomenuli smo, da smo pušku inače prethodno već izabrali, ali smo preskočili osnovni dio kod korišćenja oružja – koji kalibar i kakav metak izabrati za takav lov?

 

KALIBRI

Saglasan sam, da su kalibri, kao na primjer 6,5×47 Lapua, odlični za streljaštvo na većim udaljenostima, definitivno je potpuno neprimjeren za lov na istim udaljenostima. Kod lova je veoma značajno, da izaberemo dovoljno snažan i jak kalibar, koji će na izabranoj udaljenosti strijeljanja pri pogotku na divljač još uvijek prenijeti bar onoliko ( ili bolje još više) energije, koliko je potrebno za ubijanje pojedinačne vrste divljači na manjim udaljenostima. Primjer: .308 Winchester je odličan kalibar, koji će na 200 metara uvijek na jelena prenijeti dovoljnu količinu energije, potrebne za pad u vatru i u većini primjera odgovara zakonskim zahtjevima na spomenutoj udaljenosti, nažalost ostaviće nas na cjedilu na 600 metara, kada za jelena jednostavno nije dovoljan. Na takvoj udaljenosti ćemo se radije odlučiti za jači .300 Winchester Magnum ( koji je inače istog prečnika, ali sa jačim punjenjem), iako je izabrani metak u oba primjera možda i potpuno jednak. Poštujmo ograničenja, preporuke i tabele sa podacima o brzini i energiji punjenja, prije svega ostanimo na sigurnoj strani i odlučimo u korist divljači.

Popularni kalibri koji se koriste za lov na većim udaljenostima, samo rijetko prelaze prečnik od sedam milimetara ( izuzimajući kalibre .30: .300 Win Mag, .300 RUM, .300 Norma Magnum i sl.), najlogičniji i svakodnevni izbor su sledeći kalibri: 6,5×65 (R), 6,5×68, .270 Win, 7 mm Rem Mag i slični. Ne zaboravimo još i na obe magnum verzije (.270 WSM i .300 WSM) i ugrubo smo obuhvatili sve važnije kalibre iz razmatranog asortimana. Izuzetak po rečniku metka je kalibar .338 Lapua Magnum, koji je trenutno najomiljeniji kalibar za lov na velikim udaljenostima zbog svog dugog efektivnog dosega i dovoljne količine energije na većim udaljenostima. Taj kalibar nudi naravno značajno veći kapacitet i veći domet od prethodno nabrojanih, na prostoru Slovenije raširenijih univerzalnih kalibara (6,5 mm, 7 mm,…). Po omiljenosti mu se polako bliži i kalibar .300 Norma Magnum, za čiju popularizaciju je najviše zaslužan upravo Thomas Haugland. Šta je zajedničko nabrojanim kalibrima? Prije svega blaga kriva leta i relativno velika početna brzina, koja ne popušta lako, već ostaje u zavidnoj vrijednosti i na većim udaljenostima.

Prilikom izbora metka imajmo na umu još i dostupnost i cijene municije. Postoje naime još i drugi egzotični kalibri, koji su za takav lov isto tako primjereni, ali ih je kod nas skoro nemoguće naći odgovarajuću municiju. Ukoliko je uspijemo naći, najčešće smo ograničeni sa izborom metka.

MECI

Spomenuli smo blagu krivulju leta, za nju je kod metaka pored prečnika i velike početne brzine ključni podatak i balistički koeficijent. Veći je, kada je manji otpor metka u toku leta i duže će metak sačuvati potrebnu brzinu. Kalibri 6,5 mm i 7 mm su inače veoma poznati po visokim balističkim koeficijentima metka, koji se kod tih kalibara koristi ( dugački i tanki meci, takođe dobro uravnoteženi).

Treba imati na umu, da se metak na 100 metara pri pogotku ponaša potpuno drugačije nego na udaljenosti od 300 ili više metara, kada je brzina pri pogotku u trup divljači značajno niža. Većina težih metaka na takvoj udaljenosti jednostavno ne dostiže dovoljnu brzinu, da bi se mogao u cjelini i potpuno deformisati, što od njega očekujemo, zbog poštenog lovačkog ulova ( trenutne smrti) divljači. Uzmimo u obzir još i činjenicu, da balistički koeficijent metka kod većih udaljenosti nije zanemarljiv podatak, jer želimo blagu krivu leta metka i očuvanje odgovarajuće brzine na izabranoj udaljenosti gađanja. Težak primjer tvrdog metka za upotrebu na većim udaljenostima mogu dati za omiljeni monolitni metak RWS HIT, koji za potpunu i učinkovitu deformaciju pri pogotku treba minimalnu brzinu od 700 m/s. Ukoliko pogledamo tabelu municije sa spomenutim metkom, brzo ćemo zaključiti, da ćemo kod većine kalibara ( sa izuzetkom nekoliko svijetlih primjera) na udaljenosti od 300 metara tu brzinu jedva dostići. To je takođe razlog, što određeni proizvođači proizvode metke, koji su namjenski izrađeni za lov na većim udaljenostima (Barnes LRX, Nosler AccuBond LR, Hornady ELD-X,…). Njihove odlike se vide u preciznosti izrade (mala tolerancija pri proizvodnji) zbog dostizanja veće preciznosti prilikom strijeljanja, u visokim balističkim koeficijentima i konstrukciji, koja omogućava pouzdanu deformaciju i kod manjih brzina. Uzmimo u obzir i činjenicu, da balistički koeficijent metka kod većih udaljenosti nije zanemarljiv podatak, jer želimo blagu krivu leta metka i očuvanje odgovarajuće brzine na izabranoj udaljenosti gađanja.

U teoriji bi idealan metak za lov na velikim udaljenostima imao sledeće karakteristike: izuzetno blagu krivu leta, preoblikovanje (širenje) na dupli prečnik metka pri pogotku u trup divljači, dovoljnu probojnost da bi dostigao sve vitalne organe (bez obzira na prepreke i kosti na svom putu), na drugoj strani tijela divljači bi izašao i pao na zemlju, što bi značilo da je stvarno prenio svu svoju energiju na divljač. I to bi uradio jednako dobro kako na šezdeset, tako i na šesto metara.

Naglasio bih još ono što je ključno kod lova na velikim udaljenostima: » za pucanj se odlučimo, kada smo u sebe i svoju opremu stvarno sigurni i na osnovu prethodnih treninga i velikog broja ispaljenih metaka odlučili i sami sebi takođe vjerujemo, da ćemo stvarno pogoditi « Ukoliko želimo pokušati i nismo sigurni u mjesto pogotka, odustanimo od pucnja i radije se premjestimo na strelište, jer do mile volje možemo vježbati na način koji neće prouzrokovati štetu prirodi i njenim plemenitim stanovnicima.

//

У Европи се у задње вријеме појављује све већи број ловаца, који отворено флертују са ловом на већим удаљеностима. Не тако давно , такав лов смо могли пратити првенствено преко интернета (различити форуми, видеоснимци на yоутубе каналима итд), углавном су сви аутори, који су се бавили том темом, живјели преко баре. Данас се тај тренд мијења и слично, као и у осталим активностима,  и тренд лова на већим удаљеностима долази нам из Сједињених Америчких Држава. То се прије свега може примјетити у понуди оружја и стрељачке оптике на тржишту, однедавно можемо пратити и европске ловце који надуго и нашироко расправљају о овој теми, првенствено на интернету. Љубитеље стрељаштва на већим удаљеностима имамо одавно, однедавно се та страст почела повезивати и са ловом.

На подручју Европе, у смислу популаризације лова на већим удаљеностима, лед је пробио Тхомас Хаугланд и споменуту тему је довео на висок ниво. Све новости и актуелне догађаје је, везане за њега, можете пратити на www.тхлр.но, yоутубе каналу и блоговима на интернету. Као што је Тхомас Хаугланд приближио лов на већим удаљеностима Европљанима, тако Томаж Ражман, споменуту тематику развија на подручју Словеније, у својим прилозима на енглеском језику флертује са читаоцима из цијеле Европе (www.еу-лрх.цом).

Велика удаљеност је наравно потпуно релативан појам. За просјечног ловца  (претпостављам) велике стрељачке удаљености почињу на отприлике 200 метара, иако је то уобичајена стрељачка удаљеност за свакога ко лови у планинама и у пракси свој погодак продужи и до 300 и више метара. Ако о тој теми читамо на америчким форумима, виђећемо да о већим удаљеностима почну говорити најчешће код око 600 јарди ( што је у мјерним јединицама мало мање од 550 метара). Узмимо у обзир, да већином говоре о већим удаљеностима за стријељање (»лонг ранге шоотинг«), код лова (»лонг ранге хунтинг«) су удаљености углавном мање. О лову на већим удаљеностима најчешће говоримо у распону између 300 и 600 метара, такве удаљености захтијевају и другачију опрему, од оне коју захтјева стрељаштво на већим удаљеностима. За лов на већим удаљеностима се најчешће користи оружје и оптика, која углавном није први избор код стрељаштва на већим удаљеностима, највећа разлика је у калибрима и још већа у избору метака. Вјерујем, да већина свакодневних ловачких пушака и стрељачке оптике у рукама ловаца омогућава прецизне и поуздане поготке све тамо до 300 метара, за веће удаљености је углавном потребно кориговати и нашу опрему. Још посебно код лова, јер је прецизан и поуздан погодак од кључног значаја, да дивљачи не бисмо нанијели непотребне болове и трпљење. Много једноставније је наиме погријешити али са поготком престрашити мету, него живо биће. Усљед све веће популарности лова на већим удаљеностима и посљедично све већег броја купаца ловачке опреме намијењене лову на већим удаљеностима, произвођачи оружја и стрељачке опреме пажљиво прате тај тренд. Резултати говоре и да се код таквог лова полако напушта војна опрема, јер произвођачи ловачке опреме нуде све више ловачке опреме са сличним карактеристикама и способностима и на тај начин прате трендове. Најбољи примјер је продаја стрељачке оптике: ловци напуштају војне и тактичке оптичке циљнике, јер је на тржишту бољи избор ловачке стрељачке оптике, која задовољава све услове лова на већим удаљеностима.

Ако смо изабрали пушку и оптички циљник те смо са оба комада опреме увјерени да омогућавају прецизне ловачке поготке на већим удаљеностима, остаје нам још да изаберемо ласерски даљинометар, који је неопходан за такав лов. Предлажем даљинометар, који има уграђен и инклинометар (мјерач нагиба), јер ће нам у реалном времену поред стварне удаљености показивати још и хоризонталну дужину до циља, што је веома корисно код лова у планинама. Наравно не смијемо заборавити на спектив, јер ћемо без њега изузетно тешко оцијенити дивљач. Мислим да је у каквом ранцу за наслон пушке такође и довољно опреме за лов до 300 метара. Уколико планирамо ловити на већим удаљеностима, препоручљиво је користити и мјерач вјетра као и апликацију или табелу за рачунање пада метка код одређених удаљености (нешто од те опреме је непотребно, у примјеру када смо претходно изабрали довољно софистициран оптички циљник, као што је на примјер Сwаровски дС), стрељачке ножице (бипод), евентуално барометар или још нешто. Споменули смо, да смо пушку иначе претходно већ изабрали, али смо прескочили основни дио код коришћења оружја – који калибар и какав метак изабрати за такав лов?

КАЛИБРИ

Сагласан сам, да су калибри, као на примјер 6,5кс47 Лапуа, одлични за стрељаштво на већим удаљеностима, дефинитивно је потпуно непримјерен за лов на истим удаљеностима. Код лова је веома значајно, да изаберемо довољно снажан и јак калибар, који ће на изабраној удаљености стријељања при поготку на дивљач још увијек пренијети бар онолико ( или боље још више) енергије, колико је потребно за убијање појединачне врсте дивљачи на мањим удаљеностима. Примјер: .308 Wинчестер је одличан калибар, који ће на 200 метара увијек на јелена пренијети довољну количину енергије, потребне за пад у ватру и у већини примјера одговара законским захтјевима на споменутој удаљености, нажалост оставиће нас на ћедилу на 600 метара, када за јелена једноставно није довољан. На таквој удаљености ћемо се радије одлучити за јачи .300 Wинчестер Магнум ( који је иначе истог пречника, али са јачим пуњењем), иако је изабрани метак у оба примјера можда и потпуно једнак. Поштујмо ограничења, препоруке и табеле са подацима о брзини и енергији пуњења, прије свега останимо на сигурној страни и одлучимо у корист дивљачи.

Популарни калибри који се користе за лов на већим удаљеностима, само ријетко прелазе пречник од седам милиметара ( изузимајући калибре .30: .300 Wин Маг, .300 РУМ, .300 Норма Магнум и сл.), најлогичнији и свакодневни избор су следећи калибри: 6,5кс65 (Р), 6,5кс68, .270 Wин, 7 мм Рем Маг и слични. Не заборавимо још и на обе магнум верзије (.270 WСМ и .300 WСМ) и угрубо смо обухватили све важније калибре из разматраног асортимана. Изузетак по речнику метка је калибар .338 Лапуа Магнум, који је тренутно најомиљенији калибар за лов на великим удаљеностима због свог дугог ефективног досега и довољне количине енергије на већим удаљеностима. Тај калибар нуди наравно значајно већи капацитет и већи домет од претходно набројаних, на простору Словеније раширенијих универзалних калибара (6,5 мм, 7 мм,…). По омиљености му се полако ближи и калибар .300 Норма Магнум, за чију популаризацију је највише заслужан управо Тхомас Хаугланд. Шта је заједничко набројаним калибрима? Прије свега блага крива лета и релативно велика почетна брзина, која не попушта лако, већ остаје у завидној вриједности и на већим удаљеностима.

Приликом избора метка имајмо на уму још и доступност и цијене муниције. Постоје наиме још и други егзотични калибри, који су за такав лов исто тако примјерени, али их је код нас скоро немогуће наћи одговарајућу муницију. Уколико је успијемо наћи, најчешће смо ограничени са избором метка.

МЕЦИ

Споменули смо благу кривуљу лета, за њу је код метака поред пречника и велике почетне брзине кључни податак и балистички коефицијент. Већи је, када је мањи отпор метка у току лета и дуже ће метак сачувати потребну брзину. Калибри 6,5 мм и 7 мм су иначе веома познати по високим балистичким коефицијентима метка, који се код тих калибара користи ( дугачки и танки меци, такође добро уравнотежени).

Треба имати на уму, да се метак на 100 метара при поготку понаша потпуно другачије него на удаљености од 300 или више метара, када је брзина при поготку у труп дивљачи значајно нижа. Већина тежих метака на таквој удаљености једноставно не достиже довољну брзину, да би се могао у ћелини и потпуно деформисати, што од њега очекујемо, због поштеног ловачког улова ( тренутне смрти) дивљачи. Узмимо у обзир још и чињеницу, да балистички коефицијент метка код већих удаљености није занемарљив податак, јер желимо благу криву лета метка и очување одговарајуће брзине на изабраној удаљености гађања. Тежак примјер тврдог метка за употребу на већим удаљеностима могу дати за омиљени монолитни метак РWС ХИТ, који за потпуну и учинковиту деформацију при поготку треба минималну брзину од 700 м/с. Уколико погледамо табелу муниције са споменутим метком, брзо ћемо закључити, да ћемо код већине калибара ( са изузетком неколико свијетлих примјера) на удаљености од 300 метара ту брзину једва достићи. То је такође разлог, што одређени произвођачи производе метке, који су намјенски израђени за лов на већим удаљеностима (Барнес ЛРКс, Нослер АццуБонд ЛР, Хорнадy ЕЛД-Кс,…). Њихове одлике се виде у прецизности израде (мала толеранција при производњи) због достизања веће прецизности приликом стријељања, у високим балистичким коефицијентима и конструкцији, која омогућава поуздану деформацију и код мањих брзина. Узмимо у обзир и чињеницу, да балистички коефицијент метка код већих удаљености није занемарљив податак, јер желимо благу криву лета метка и очување одговарајуће брзине на изабраној удаљености гађања.

У теорији би идеалан метак за лов на великим удаљеностима имао следеће карактеристике: изузетно благу криву лета, преобликовање (ширење) на дупли пречник метка при поготку у труп дивљачи, довољну пробојност да би достигао све виталне органе (без обзира на препреке и кости на свом путу), на другој страни тијела дивљачи би изашао и пао на земљу, што би значило да је стварно пренио сву своју енергију на дивљач. И то би урадио једнако добро како на шездесет, тако и на шесто метара.

Нагласио бих још оно што је кључно код лова на великим удаљеностима: » за пуцањ се одлучимо, када смо у себе и своју опрему стварно сигурни и на основу претходних тренинга и великог броја испаљених метака одлучили и сами себи такође вјерујемо, да ћемо стварно погодити « Уколико желимо покушати и нисмо сигурни у мјесто поготка, одустанимо од пуцња и радије се премјестимо на стрелиште, јер до миле воље можемо вјежбати на начин који неће проузроковати штету природи и њеним племенитим становницима.

Galerija slik

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *