OPASNA BOLEST: Multilokularni ehinokokus u Srbiji – prenosiv na čovjeka, lovci oprez

Divljač ne treba dirati golim rukama, već kao što smo govorili kod prevencije besnila, lisice se sa rukavicama pakuju u odgovarajuću ambalažu, i transportuju na pregled. Kod deranja koža lisica i šakala, potrebne su velike higijenske mere, rukavice, kao i dobro pranje ruku. Iste mere važe i za prevenciju psećeg ehinokoka, pranje ruku posle diranja psa, kao i sprečavanje infekcije psa klaničnim otpadom, izjavio je za Srbijalov prof. dr. Dušan Lalošević, direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu.

Od pre nekoliko godina u Srbiji se kod divljih životinja pojavio vrlo opasan tip ehinokokusa, multilokularni ehinokokus, koji je prenosiv na čoveka, tako da lovci moraju sada da vode računa o još jednom riziku tokom lova, naročito u jesen i zimu, doba godine u kojima je lov najintenzivniji, donosi Srbijalov.

Šta je to multilokularni ehinokokus?

– Multilokularni ehinokok je mala pantljičara, slična običnom ehinokoku, dužine 2-3 milimetra, koja živi u tankom crevu lisice, šakala i drugih divljih karnivora (mesoždera). Slično drugim pantljičarama, ima glavicu sa priborom za fiksiranje na sluzokožu creva, i svega oko 3 članka, od kojih je poslednji pun jaja. Jaja fekalijama izbacuju lisice, šakali i drugi stalni domaćini, i ona su odmah zarazna za prelazne domaćine. Kao i druge pantljičare, multilokularni ehinokok ima ciklus razvoja koji zahteva prelazne domaćine, to su poljski glodari, u kojima se razvijaju larveni oblici, ciste. Kod običnog, psećeg ehinokoka ciste se nalaze na jetri i drugim organima ovce, goveda, svinje. Unutar cisti razvije se ogroman broj glavica budućih pantljičara, koje nastavljaju razvoj ako ih pojede pas, a kod multilokularnog ehinokoka lisica, šakal idr. Čovek je za obe vrste ehinokoka slučajni prelazni domaćin, u kome se razvijaju ciste, izjavio je prof. dr. Lalošević.

Ljudi koji se nalaze u prirodi, u prvom redu lovci, izloženi su direktnom ili indirektnom kontaktu preko zemlje ili vode, sa lisicama i drugim stalnim domaćinima te je potreban oprez.

Cijeli članak razgovora s proferosom Laloševićom o toj temi pročitajte na Srbijalovu.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *