Može li u lovu biti dosadno? Nikada. Uvijek nosimo doma neku priču za podijeliti je s najbližima. Ili barem s kolegama lovcima, jer smo onima koje lov ne interesira, već uvelike dosadni. Tu je i nastao pojam ‘lovačkih priča’.
Evo zašto je bitno da na lovačkoj čeki ostanete i kad ste sigurni da divljač neće izaći iz šume.
Slična bi se mogla opisati i od kolege iz Slovenije Nike Casara koji je podijelio svoj doživljaj lova na jelena. Pouka – i onda kad mislite da divljač neće doći, i kad je loše vrijeme i nema naznaka kretanja divljači – e baš tad bi nešto i moglo doći! Uvijek imajte strpljenja.
Pročitajte u nastavku.
Neverjetno kar sem preživel. Slabo vreme vpliva na divjad. Kako je bilo mrzlo, dež je padal, postajalo je temno. Moja potrpežljivost je bila na koncu. Sedim na preži, a na terenu ni bilo niti enega komada jelenjadi niti srnjadi. Videl nisem čisto nič. Vladala je tišina in mraz.
Ko mi je potrpežljivost šla proti koncu sem zapustil prežo. Grem cca. 150 m vstran od preže, pogledam z dvogledom nazaj proti preži in nisem moral verjeti očem. Pogledam še enkrat in res je. Kralj gozda je prikoral iz gozda ravno v času mojega odhoda iz terena. Seveda, kot je moja navada vzamem v svoje roke fotoaparat in naredim to fotko na 150m ob pol osmi zvečer.
Se zavedate kolegi lovci kaj se na terenu dogaja ko nas ni tam. Sploh si nemoremo zamisliti. Zato je včasik res potreben trud in potrpežljivost. Pa tudi če se na terenu nedogaja nič ko mi to pričakujemo smo lahko res veseli kakšno lepo naravo imamo v Sloveniji in ko občudujemo naše gozdove. Vsem želim dober pogled v prihodnje in lep pozdrav iz Goričkega!
Foto: Niko Casar